Skijalista u Italiji smestena su u
njenom severnom, alpskom delu, relativno blizu granice sa Francuskom, Svajcarskom, Austrijom i Slovenijom. Na granici s Francuskom nalaze se Sestriere (400 km staza)
i Courmayeur (100 km), na granici sa Svajcarskom Livigno (110 km
staza, bescarinska zona ) Regija Adamello Brenta (340 km staza, s Madonnom
di Campiglio). Ne moze se propustiti podrucje Dolomiti Superski koji ukljucuje skijalista kao sto su Kronplatza, mondene Cortine d'Ampezzo, Sella Ronde sa svoje cetiri doline
(Val di Fassa, Val Gardena, Alta Badia i Arabba) ili Civette. Jedan skipass
pokriva 12 vrhunskih skijališta i vise od 1220 km staza. Skijalista se u Italiji dizu do nekih 2300 m/nv u Dolomiti Superski području ili
2800 m/nv na skijalistima blizu Francuske.
Alta Badia
Nadmorska visina 1500 m, ukupna duzina skijaskih staza : 130 m, staze za
skijasko trcanje : 30 m, teške staze 8000 m, lake staze 70000 m, staze srednje
tezine 52000 m
Uz 130 km staza, svakom se posetiocu pruza i mogucnost koriscenja
500-tinjak km staza Sella Ronde i1220 km staza sastava Dolomiti Superski uz
kupljeni Dolomiti Superski skipass.
Arabba
Arabba je malo mesto u Dolomitima . Uz Malga
Ciapelu u podnozju Marmolade
Sve su staze uglavnom spojene. Ima nekoliko zahtevnih crnih spusteva kojima
se od 2478 m visokog vrha Porta Vescovo spustate do Arabbe na 1602 m/nv. Staza koju takodje
treba spomenuti je12 km duga crvena staza sa Marmolade kojom cete se spustiti od
vrha Punta Rocca sve do podnozja planine. Marmolada sa svojim najvisim vrhom od
3342 m/nv
predstavlja kapu talijanskih Dolomita i opravdano nosi naziv "kraljice
Dolomita".
Bormio
Smestio se u srcu sredisnjih talijanskih Alpa, unutar regije Alta
Valltelina, na visini od1225 mnv, sto znaci da je visinska razlika skijalista
1800m.
Ukupna duzina skijaskih staza : 78 km,
staze za skijasko trcanje : 55 km, teske staze 13000 m, lake staze 27000 m,
staze srednje tezine 38000 m.
Kronplatz - Plan de Corones
Jedno od najpopularnijih skijalista medju nasim skijasima.
Ovo skijaliste prostire se gotovo celom povrsinom istoimene planine u
sredistu skijaske regije Dolomiti Superski u Dolomitskim alpama juznog Tirola na
granici s Austrijom i alpskim centralnim masivom, Na nadmorskoj visini od 850 m
do 2275 m. Ukupna duzina skijaskih staza : 90 km, staze za skijasko trcanje : 200 km.
Livigno
je smesten na granici sa Svajcarskom u izduzenoj kotlini na 1800 m
nadmorske visine, a najvisa zicara se penje do 2800 m. Ukupna duzina
skijaskih staza : 120 km, staze za skijasko trcanje : 55 km, mogucnost
nocnog skijanja, teske staze 20000 m, lake staze 30000 m, staze srednje
tezine 70000 m.
Poznato letovalište na obali Jadranskog mora, destinacija sa bogatom
ponudom kulturnih i zabavnih sadržaja. Aktuelni slikarski centar
Evrope, zbog prvorazredne izložbe “Od Rembranta do Gogena i Pikasa”,
locirane u zamku Sismondo od 10.oktobra 2009. do 14.marta 2010.godine.
Blizina San Marina ga čini dodatno atraktivnim. Rimini je
jedno od najpoznatijih letovališta na italijanskoj jadranskoj obali.
Ključ uspeha Riminija je što decenijama uspeva da održi dobar noćni
život i kvalitetnu klupsku scenu, uporedo sa atmosferom prijatnom za
porodice s decom. Plaže Riminija imaju preko 15km dužine, a mesto
obiluje radnjama, restoranima, klubovima i barovima (ima ih oko 500). Mada je u II
svetskom ratu dosta uništen, ali stari istorijski centar je sačuvao
nekadašnji šarm, te ga nikako ne treba obići tokom šetnji kroz Rimini.
Obavezno se upoznajte sa Augustovom kapijom – slavolukom koji potiče od
27g pne, Tiberijev most, na reci Marekija, izgrađenim kamenom iz Istre,
Duomo – crkva Malatesta koju je freskama ukrasio Đoto, Amfiteatar iz II
veka, koji je mogao da primi i do 15.000 gledaoca i još mnogo toga…
Verona, jedna od sedam metropola severne Italije, grad
prepun istorijskog, umetničkog nasleđa, poznatih opera i svetskih sajmova,
jedan od najmoćnijih gradova tokom romanske vladavine, koji je sam Julije Cezar
birao za mesto odmora, što nije loša preporuka, zar ne? Ali bar pola miliona
turista godišnje se u ovaj istorijski grad slije samo da bi odalo poštu večnim
ljubavnicima i njihovoj ljubavi, koju je još besmrtnijom napravio veliki
Šekspir. Verona
je, kada na miru potom prošetate i vidite, predivan starinski, romanički grad
na obali reke, dom lepote i umetnosti. Tokom boravka nemojte zaobići ni Fontanu
istine, spomenik Danteu, koji je tu živeo nakon bega iz Firence, Stub srama...
ali i brojne crkve među kojima je i Santa Marija Antika, velika romanička crkva
koja je bila i župna crkva klana Skaligeri i poznata je po njihovim grobovima,
sarkofazima u gotskom stilu. Budući da je Verona
spoj duha prošlosti i modernog doba, u bilo koje doba da je posetite, nećete
pogrešiti. U ovom večnom gradu ljubavi, nadomak čuvenog mondenskog jezera Lago
di Garda, uvek ćete se osećati prijatno i dobrodošlo.
Julijin balkon, koji je preskakao Romeo i
uzdisao: Oh Julija, zašto si Julija... Tu se ona sastajala sa mladim
neprijateljskim Montegijem. U bašti legendarne kuće iz 13. veka, ispod balkona
nalazi se bronzana statua Julije, čija je desna dojka sjajna, ispolirana od
dodira miliona ljudi. Svi se fotografišu i dodiruju je jer to „donosi sreću“ i
svako zamišlja želju...
Dok razgledate kuću od tamnocrvenih cigala
pretvorenu u muzej, s pažnjom pogledajte kako zaljubljeni iz čitavog sveta
ostavljaju poruke kao i svi njihovi prethodnici. Zidovi i prozori oko terase
izlepljeni su hiljadama poruka ljubavi, koje zaljubljeni turisti ostavljaju za
sobom. Tradicija pisanja ljubavnih poruka potiče još od 1937.g. kad je prvo
pismo naslovljeno „Julia, Verona“
pronađeno pored njene grobnice.
Romeova kuća nije daleko od ove u kojoj je bila izabranica
njegovog srca, ali je trošna i nema šta da se vidi. Verona inače svake godine obeležava rođendan
svoje slavne stanovnice Julije i to 16. septembra, a sam datum je izveden iz
prve knjige pisane o ovoj tragičnoj ljubavi, koju je napisao Luiđi da Porto.
Pravim ljubiteljima romantike i Šekspira preporučujem obilazak i Julijinog
groba, mesta gde je ovo dvoje mladih i završilo svoje živote.
