Upoznajte Italiju

Kultni kolač u Italiji je Tiramisu. Glavni sastojak je sir "Maskarpone" razmućen u krem, a tu su i piškote natopljene u kafu, konjak ili rum. U prevodu znači "Uzmi me". Neizostavno je uživanje u italijanskoj hrani, jer ona predstavlja pravu gozbu za sve osećaje kada je konzumirate u krugu porodice ili prijatelja, u kući ili u dobrom restoranu. Original recept za ovaj kolač nastao je pre 15ak godina ali je istog trenutka stekao planetarnu slavu. To je slatkiš koji spada u kategoriju Semifreddo, što znači da je dezert hladan, ali ne i zaleđen. Ima mnogo varijacija i jedina konstanta, u pogledu tiramisua je maskarpone koji ulazi u njegov sastav. Maskarpone je ekstramasni sveži sir od kravljeg mleka. On se, zapravo, pravi od pavlake skinute sa mleka. Da bi se ovaj sir proizveo, u pavlaku se, kao supstanca za sirenje, dodaje citrična ili tartarična kiselina. Maskarpone je jako zastupljen u kuhinji italijanske regije Lombardije, čiji je i zaštitni znak. Ima mlečno belu boju i jako lako se maže.

PICA
Iako pica potiče iz Kine, nemojte to glasno da kažete u Italiji, jer ćete morati da slušate priče o starim Rimnjanima, Cezaru itd. Ali, ipak, najveću popularnost pica je dobila u 19. veku kad su je Italijanski emigranti predstavili američkoj javnosti. U šesdesetim godinama prošlog veka postala je popularna i u Evropi, a najinteresantnije je to što je u to vreme bila prava nepoznanica u Italiji osim okoline Napulja. Tek u osamdesetim godinama pica dobija popularnost i u Italiji.

TESTENINE
Svaki region u Italiji ima svoju priču o testeninama. Ne zna se tačno ko ih je doneo u Italiju, ali se zna da postoji više od 300 različitih formi i to je nezaobilazno i definitivno najomiljenije jelo. Ako idete u Italiju i ne probate njihove testenine, kao i da niste išli tamo.

Italijani, Španci ga zovu vino, Francuzi vin, Jevreji vayin, Nemci wein, Arapi wa-yn. Vino je bilo inspiracija za stvaralaštvo mnogim umetnicima, naročito pesnicima i kompozitorima, a u verskim obredima i običajima, postalo je njihov sastavni deo. Vino opušta, inspiriše iskrenost, jer se ljudi uz njega oslobađaju maski i predstava o sebi samima, i uz ovu božansku kapljicu postaju ono što u stvari jesu, pa otuda izreka "in vino veritas", u vinu je istina. Ispiti vino uz ručak ili večeru jeste stil života karaterističan za žitelje Apeninskog poluostrva. Još u davna vremena stari Grci, po čijim se verovanjima vino smatralo za božansko piće, Italiju su zvali Enotria, u prevodu „zemlja vina”. Gde god se osvrnete, svaki deo Italije obiluje predivnim vinogradima i upravo su vina možda i jedan od najčešćih suvenira koje turisti sa zadovoljstvom degustiraju, prisećajući se uspomena iz neverovatne Italije. Iz plejade vrhunskih crnih vina valja probati čuveni Kjanti klasiko iz toskanske regije, Barolo iz Pijemonta ili Marsalu sa Sicilije. Sorte laganih belih vina su nezaobilazne u barovima i tradicionalnim restoranima. Uvek će dobro doći čaša Vernaće iz San Điminjana ili penušavih vina Lambrusko i Proseko. Flaša vina boljeg kvaliteta u marketima možete kupiti po ceni od 12 – 20 €. Koje god vino da odaberete, znajte da su Italijanska visoko rangirana u svetu. Što je najvažnije, i dalje su jeftina. 

Bolonja je od Beograda udaljena nešto više od 900 kilometara. Bolonja je najpoznatija po Bolonjskom univerzitetu koji je jedan od najstarijih u Evropi. Ovaj univerzitet veoma je cenjen i poštovan. Takođe, Bolonja je važno turističko odredište u Italiji. Što se tiče univerziteta, studije medicine i prava traju 5 godina, dok za ostale postoji program 3+2. Uslovi su podjednaki sa italijanskim studentima s tim sto je prijemni ispit odvojen za strance i odrzava se u septembru, kao i konkurisanje za stipendiju za koju postoji 150 mesta od kojih prvih 20 dobija novac, ostali beneficije u vidu smanjenja skolarine i mogućnosti rada 150 sati u odredjenim institucijama. Na ovom univerzitetu školovali su se neki od istaknutih italijanskih književnjika kao što su Dante, Petrarka i Bokačo. Ovaj univerzitet sadrži 23 fakulteta, 68 odeljenja i 93 biblioteke. Osim prava i medicine na ovom univerzitetu, postoje i sledeći fakulteti: Fakultet Poljoprivrednih nauka, Industrijske hemije, Ekonomski, Farmaceutski, Tehnički, Književnost i psihologiju, Strane jezike i kjiževnost, Veterinarski, Nauke u obazovanju, Matematički, Fizika i prirodne nauke, Psihologija, Političke nauke, Statistika, Arhitektura, Održavanje kulturne tradicije...   

Postojbina klasičnog italijanskog jezika i Renesanse, nalazi se u srcu Toskane. Ona je centar veličanstvene istorije i kulture sa biserima arhitekture koji i danas podjednako ulepšavaju grad. Ovo je bilo mesto gde su umetnici Michelangelo i Leonardo da Vinci živeli i radili, kao i pesnici Dante, Petrarca i Boccaccio. Kao kulturno nasleđe iz tih vremena, Firenca poseduje obilje spomenika i umetničkih dela, koji od svakog dela grada prave neponovljiv užitak.

Ovaj osmospratni toranj je visok 55 metara, a prečnik na osnovi je 16 metara. Težina tornja je procenjena na oko 14,453 tona. Prizemni sprat je napravljen od betonskih arkada. Sledećih šest spratova imaju otvorene terase sa polukružnim svodovima, postavljenim u vertikalnim kolonama. Osmi sprat predstavlja zvonik i nešto je manjeg prečnika od ostalih spratova. Unutrašnjost tornja karakterišu 294 spiralne stepenice koje vode do zvonika. Gradnja tornja je počela 1173. godine, a trajala je gotovo 200 godina. Glavni razlozi tome su strukturalni problemi sa tornjem. Prvi pokušaji da se ispravi nagib krivog torrnja  u Pizi su počeli 1275. godine, kada je i nastavljena gradnja. 1301. godine je završeno šest spratova tornja, a konačan završetak tornja je bio 1350. godine. Po završetku izgradnje toranj se krivio za po jedan milimetar. Vrhunac je bio vertikalni nagib od čak 5 metara.