Upoznajte Italiju

Venecija je jedan od najpoznatijih gradova Italije. Sačinjena je od grupe ,,ostrva“ međusobno povezanih mostovima kojih ima oko 400. Venecija je bez sumnje jedan od većih šoping centara Italije. Bilo da tražite stvari visoke tehnologije, krpice, ukrasne predmete ovde ćete imati veliki izbor na raspolaganju. Glavne šoping oblasti od Piazza San Marco do Rialto oblasti, Mercerie i u blizini Calle dei Fabbri. Za kupovinu suvenira i sitnih poklončića najbolje je otići severno od Campo Santo Stefano gde ćete pronaći puno ovakvih radnjica. Armani, Laura Biagiotti, Gucci, Krizia, MaxMara, Missoni, Prada, Trussardi, Valentino i Versace, dostupni su u San Marco i okolini Piazza. Za nešto jeftiniji ukus preporučujemo ulice Rialto oblasti do San Polo. Antikvitete možete pronaći u okolini San Maurizio i Santa Maria Zobenigo. Ono što ćete u Veneciji verovatno tražiti pre nego odeću i obuću su tradicionalni venecijanski proizvodi – Murano staklo i maske za karneval. Prodavnice su uglavnom otvorene od: ponedeljkom 15:30 do 19:30 mada neke rade i od jutra, ostalim danima do subote 09:30 / 10:00 do 13:00 i 15:30 do 19:00 / 19:30.

Gardalend je najveci i najzabavniji park u  Italiji i godišnje ga poseti oko tri miliona posetilaca. Smešten je na obalama slikovitog Garda jezera, nedaleko od Verone i Venecije. Najveću pažnju posetilaca privlače četiri zanimljiva rolerkoustera i delfinarijum, ali i niz drugih uzbudljivih zanimljivosti koje će sigurno zaokupiti vašu pažnju i učiniti da se odlično provedete. Ukoliko volite avanturu, onda vam preporučujem vožnju bar u jednom, ako ne u svim rolerkousterima koji imaju veoma slikovita imena: Plavi tornado (Blue Tornado), Magicna planina (Magic Mountain), Bekstvo sa Atlantide (Fuga da Atlantida). Svaka od vožnji je apsolutno "uvrnuta" (u svakom smislu), uzbudljiva i sa puno iznenadjenja.

Ako vas ipak privlače neke druge avanture, onda možete da se uputite u istraživanje Tunginog kraljevstva i Afrike, vozite se sa piratima, istražujete stare civilizacije i otkrivate čudesne stvari u Dolini kraljeva, tragajući za faraonovom grobnicom. Tu je još niz zanimljivih atrakcija, poput vožnje u Letecem ostrvu iz kojeg može da se vidi ceo zabavni park ili upoznavanje arapskog sveta. Jednodnevna karta - odrasli 30 eura, deca do 10 godina 26 eura; dvodnevna - odrasli 49 eura, deca do 10 godina 41 euro; trodnevna - odrasli 66 eura, deca do 10 godina 50 eura. Ulaz na predstave sa delfinima je 4 eura.

Kultni kolač u Italiji je Tiramisu. Glavni sastojak je sir "Maskarpone" razmućen u krem, a tu su i piškote natopljene u kafu, konjak ili rum. U prevodu znači "Uzmi me". Neizostavno je uživanje u italijanskoj hrani, jer ona predstavlja pravu gozbu za sve osećaje kada je konzumirate u krugu porodice ili prijatelja, u kući ili u dobrom restoranu. Original recept za ovaj kolač nastao je pre 15ak godina ali je istog trenutka stekao planetarnu slavu. To je slatkiš koji spada u kategoriju Semifreddo, što znači da je dezert hladan, ali ne i zaleđen. Ima mnogo varijacija i jedina konstanta, u pogledu tiramisua je maskarpone koji ulazi u njegov sastav. Maskarpone je ekstramasni sveži sir od kravljeg mleka. On se, zapravo, pravi od pavlake skinute sa mleka. Da bi se ovaj sir proizveo, u pavlaku se, kao supstanca za sirenje, dodaje citrična ili tartarična kiselina. Maskarpone je jako zastupljen u kuhinji italijanske regije Lombardije, čiji je i zaštitni znak. Ima mlečno belu boju i jako lako se maže.

PICA
Iako pica potiče iz Kine, nemojte to glasno da kažete u Italiji, jer ćete morati da slušate priče o starim Rimnjanima, Cezaru itd. Ali, ipak, najveću popularnost pica je dobila u 19. veku kad su je Italijanski emigranti predstavili američkoj javnosti. U šesdesetim godinama prošlog veka postala je popularna i u Evropi, a najinteresantnije je to što je u to vreme bila prava nepoznanica u Italiji osim okoline Napulja. Tek u osamdesetim godinama pica dobija popularnost i u Italiji.

TESTENINE
Svaki region u Italiji ima svoju priču o testeninama. Ne zna se tačno ko ih je doneo u Italiju, ali se zna da postoji više od 300 različitih formi i to je nezaobilazno i definitivno najomiljenije jelo. Ako idete u Italiju i ne probate njihove testenine, kao i da niste išli tamo.

Italijani, Španci ga zovu vino, Francuzi vin, Jevreji vayin, Nemci wein, Arapi wa-yn. Vino je bilo inspiracija za stvaralaštvo mnogim umetnicima, naročito pesnicima i kompozitorima, a u verskim obredima i običajima, postalo je njihov sastavni deo. Vino opušta, inspiriše iskrenost, jer se ljudi uz njega oslobađaju maski i predstava o sebi samima, i uz ovu božansku kapljicu postaju ono što u stvari jesu, pa otuda izreka "in vino veritas", u vinu je istina. Ispiti vino uz ručak ili večeru jeste stil života karaterističan za žitelje Apeninskog poluostrva. Još u davna vremena stari Grci, po čijim se verovanjima vino smatralo za božansko piće, Italiju su zvali Enotria, u prevodu „zemlja vina”. Gde god se osvrnete, svaki deo Italije obiluje predivnim vinogradima i upravo su vina možda i jedan od najčešćih suvenira koje turisti sa zadovoljstvom degustiraju, prisećajući se uspomena iz neverovatne Italije. Iz plejade vrhunskih crnih vina valja probati čuveni Kjanti klasiko iz toskanske regije, Barolo iz Pijemonta ili Marsalu sa Sicilije. Sorte laganih belih vina su nezaobilazne u barovima i tradicionalnim restoranima. Uvek će dobro doći čaša Vernaće iz San Điminjana ili penušavih vina Lambrusko i Proseko. Flaša vina boljeg kvaliteta u marketima možete kupiti po ceni od 12 – 20 €. Koje god vino da odaberete, znajte da su Italijanska visoko rangirana u svetu. Što je najvažnije, i dalje su jeftina. 

Bolonja je od Beograda udaljena nešto više od 900 kilometara. Bolonja je najpoznatija po Bolonjskom univerzitetu koji je jedan od najstarijih u Evropi. Ovaj univerzitet veoma je cenjen i poštovan. Takođe, Bolonja je važno turističko odredište u Italiji. Što se tiče univerziteta, studije medicine i prava traju 5 godina, dok za ostale postoji program 3+2. Uslovi su podjednaki sa italijanskim studentima s tim sto je prijemni ispit odvojen za strance i odrzava se u septembru, kao i konkurisanje za stipendiju za koju postoji 150 mesta od kojih prvih 20 dobija novac, ostali beneficije u vidu smanjenja skolarine i mogućnosti rada 150 sati u odredjenim institucijama. Na ovom univerzitetu školovali su se neki od istaknutih italijanskih književnjika kao što su Dante, Petrarka i Bokačo. Ovaj univerzitet sadrži 23 fakulteta, 68 odeljenja i 93 biblioteke. Osim prava i medicine na ovom univerzitetu, postoje i sledeći fakulteti: Fakultet Poljoprivrednih nauka, Industrijske hemije, Ekonomski, Farmaceutski, Tehnički, Književnost i psihologiju, Strane jezike i kjiževnost, Veterinarski, Nauke u obazovanju, Matematički, Fizika i prirodne nauke, Psihologija, Političke nauke, Statistika, Arhitektura, Održavanje kulturne tradicije...   

Postojbina klasičnog italijanskog jezika i Renesanse, nalazi se u srcu Toskane. Ona je centar veličanstvene istorije i kulture sa biserima arhitekture koji i danas podjednako ulepšavaju grad. Ovo je bilo mesto gde su umetnici Michelangelo i Leonardo da Vinci živeli i radili, kao i pesnici Dante, Petrarca i Boccaccio. Kao kulturno nasleđe iz tih vremena, Firenca poseduje obilje spomenika i umetničkih dela, koji od svakog dela grada prave neponovljiv užitak.

Ovaj osmospratni toranj je visok 55 metara, a prečnik na osnovi je 16 metara. Težina tornja je procenjena na oko 14,453 tona. Prizemni sprat je napravljen od betonskih arkada. Sledećih šest spratova imaju otvorene terase sa polukružnim svodovima, postavljenim u vertikalnim kolonama. Osmi sprat predstavlja zvonik i nešto je manjeg prečnika od ostalih spratova. Unutrašnjost tornja karakterišu 294 spiralne stepenice koje vode do zvonika. Gradnja tornja je počela 1173. godine, a trajala je gotovo 200 godina. Glavni razlozi tome su strukturalni problemi sa tornjem. Prvi pokušaji da se ispravi nagib krivog torrnja  u Pizi su počeli 1275. godine, kada je i nastavljena gradnja. 1301. godine je završeno šest spratova tornja, a konačan završetak tornja je bio 1350. godine. Po završetku izgradnje toranj se krivio za po jedan milimetar. Vrhunac je bio vertikalni nagib od čak 5 metara.

Ko je bio u Rimu, a nije video Koloseum kao da i nije bio u Rimu, kažu oni koji znaju o kako veličanstvenom spomeniku je reč. Koloseum je najveći amfiteatar ikada izgrađen i simbol je starorimskog duha. Sagradjen je 80. godine nove ere i bio je glavno mesto za održavanje gladijatorskih borbi. Na njemu su se odvijale i druge, uvek brutalne borbe, u doba Rimskog carstva. Izvorno je nazvan "Flavijev amfiteatar", po kolosalnoj bronzanoj skulpturi cara Nerona, visokoj čak 40 metara, koja se nalazila ispred amfiteatra. Iako se u to vreme većina arena gradila izvan gradskih središta, careva težnja bila je napraviti grandioznu građevinu u srcu Rima. Svečanost otvaranja trajala je punih 100 dana. Postojalo je čak 76 ulaza u Koloseum. U njemu su se održavali razni sportovi na suvom, ali i na vodi, mada su najpoznatije bile borbe gladijatora i zveri. Ulaz je bio slobodan gotovo za sve rimske građane, a zavisno od toga gde su sedeli na tribinama bilo je moguće videti kakav status gledaoci uživaju u društvu. Što ste bili bliže borilačkoj areni, to ste bili "važniji". Ulaz je bio zabranjem grobarima, glumcima i bivšim gladijatorima. Legenda kaže da su održavane i pomorske bitke s pravim brodovima. Koloseum svoj današnji oblik "duguje" požarima i zemljotresima, a najviše činjenici da je tokom srednjeg veka služio kao građevinski materijal za druge gradske građevine. "Zdravo Cezare, pozdravljaju te oni koji će umreti", tako su u antičkom Rimu gladijatori svaki put pre borbe pozdravljali cara. Gladijatori su iz borilišta vrlo retko izlazili živi.

**Settimana dei Beni Culturali – koji se održava u aprilu kada su javni muzeji i druga zanimljiva mesta poput galerija otvoreni za posetioce i ulaz se ne plaća.
**Fiera Internazionale di Roma - (Rome International Trade Fair) održava se između maja i juna. Ovo je jedan od bitnijih sajmova u regionu.
**Festa di San Giovanni – uključuje ples i pevanje do kasno u noć, a održava se u junu.
**Estate Romana - (Rimsko leto) je uzbudljiv letnji festival koji se održava krajem juna pa do kraja septembra gde se stotine raznovrsnih kulturnih i muzičkih događaja održava u   parkovima, trgovima i ulicama širom grada.
**Festa di Noantri – održava se sredinom jula gde su Viale Trastevere i okolne ulice zatvorene za automobile. Obeležava se velikim vatrometom a održava se do zore.
**Carnevale – je karneval u Piazza Navona održava se oko 05. januara pa sve do narednog dana.
**Svakog septembra i oktobra - Roma Europa Festival od 1986. predstavlja tradicionalni festival
moderne umetnosti, pozorišta, muzike i plesa;
**Svakog oktobra - Festival Romics je festival stripa i crtanih filmlova;
**Svakog oktobra - Roma Jazz Festival je internacionalni festival džez muzičara;
**Svakog jula - Donna Sotto le Stelle je skup najpoznatijih dizajnera,modela i kreacija na jednom mestu;
**Golden Gala of Athletics in Rome - spektakularan sportski dogadjaj, takmičenja u najpoznatijim atletskim disciplinama za nagradu od 1.000.000 dolara;
**Beethoven Festival - muzički festival u čast slavnog kompozitora.

Rim je prava klasična atrakcija kada je u pitanju šoping a posebno onaj vezan za odevanje, kožne predmete, antikvitete, rukotvorine… Brendove poput Bulgari, Cartier, Chanel, Armani i Hermes možete pronaći u Via Condetti, Via Borgognona, Via Frattina, Via Sistina i oko Piazza di Spagna. Druge poznate šoping ulice uključuju kilometar dugačku Via del Corso sa svojim brojnim kožnim i modnim odevnim predmetima. U ulicma između Corsa i Piazza di Spagna prepune su butika.Butici su obično zatvoreni ponedeljkom ujutro osim u letnjim mesecima kada su zatvorene subotom popodne.

Italija ima oko 58.462.375 stanovnika. Od toga čak 67% stanovništva živi u gradovima. Najveće migracije iz nerazvijenih predela u gradove zabeležene su od 1950. godine do 1960. godine. U Evropi, Italijani su ljudi koji najduže žive posle Grka i Šveđana. Kao jedan od mogućih razloga navodi se italijanska kuhinja. Muškarci u proseku žive 78, a žene 83 godine.

Katolici- oko 80% stanovništva

Ostale religije- oko 3,6% stanovništva

Jevrejske veroispovesti- oko 35.000 pristalica

Jehovini svedoci- 231.226 pristalica

Treba spomenuti da je Katolička crkva tradicionalno veoma jaka u Italiji.